Na trodnevnom orijentiring takmičenju, u ne tako dalekoj zemlji Srbiji, našla su se i tri Zlinjaka. Po prvi put su prešli Dunav južno od Bratislava i Beča. Doduše, prilikom oba prelaska Dunava bio je mrak pa se njegova širina samo mogla naslutiti...Motivi odlaska u Srbiji su im raznoliki. Najpre je tu radoznalost kako sve to izgleda na brdovitom Balkanu (srpski orijentiring, srpsko pivo, srpske devojke možda...), prilika da se konačno jednom ode na orijentiring takmičenje opušteno jer se sve može shvatiti i samo kao zabava (baš tako to srpski orijentirci i shvataju, zato su tako "dobri").{mos_sb_discuss:5}
Ali možda je motiv i dobra novčana nagrada na subotnjem WRE takmičenju. Poznato je da je konkurencija u Srbiji slaba, pa je ovo dobra prilika za laku zaradu. Murko je pikirao prvo mesto (500 EUR), ali je već uvidom u startnu listu našao boljeg od sebe i tako ambiciju spustio na 200 EUR (drugo mesto).
Prvog dana sam prepodne obezbedio mape za trening kako bi se Zlinjaci upoznali sa pouzdanošću i kvalitetom srpskih mapa. Popodne je na programu bio sprint u gradiću u podnožju planine na kojoj smo smešteni i gde će biti održani middle i long distance. Sprint je bio promotivnog tipa, startna vremena nisu unapred planirana jer se takmičenju priključilo i lokalno stanovništvo - tako da je organizacija starta i kasnijeg obračunavanja rezultata bila teža i doživela je debakl. Naime, na pobedničkom postolju su se našla tri Zlinjaka, a kasnije je na zvaničnim rezultatima Rumun proglašen drugim. Takođe i najbrža orijentirka nije imala sreću da bude na postolju iako je imala vreme lošije samo od dva orijentirca.
Mapu za ovaj sprint je crtao jedan dečko iz mog srpskog kluba i primetno je bilo njegovo neiskustvo u ovome. Za nas iz Srbije to nije tako loša mapa, ali Česi nisu preko toga mogli da pređu, pa su ga na moj predlog pozvali na pivo kako bi mu objasnili sve greške - tako da sledeća mapa bude bolja. Crtač mape ne pije pivo, ali je kritike sa zadovoljstvom prihvatio.
U subotu je ipak sve bilo lepše. Brdoviti šumski teren sa dosta detalja i dosta kvalitetna mapa (čak ni Murko nije imao mnogo primedbi) su popravili utisak. Ovo je bila srednja distanca koja se boduje za WRE i glavni razlog dolaska stranih takmičara. Prva dva mesta su osvojili Rumuni, treći je bio jedan Bugarin, četvrti Murko (od početnih 500 EUR, dobio je 10 puta manje. Eh, Murko, nažalost stariš polako...), zatim jedan srpski takmičar i kao šesti Jirži (konferansije mu je poručio da može da kupi dva piva od svoje nagrade u iznosu od 10 EUR). Evžen je bio sedmi. Uveče nas je organizator (kao i Rumune) pozvao na večeru tokom koje smo razmenili iskustva oko organizacije ovog sporta u Srbiji i Češkoj. Sve nas u Srbiji zanima u čemu je tajna češkog uspeha i kako poboljšati stanje u Srbiji...
U nedelju je trka bila surova. Teren nije bio tako zanimljiv, žarilo je srpsko sunce (temperatura od 25 stepeni je bila krajnje neprijatna za trčanje na planini i ovo doba godine), a mapa veoma loša. Ipak, svi su stigli na cilj. Na pitanje gospođe iz organizacije kako je bilo, Murko joj je poručio da sačeka bar dva sata ako hoće da čuje nešto pozitivno... Evžen i Jirži nisu bili tako oštri u kritikama. Posle ceremonije proglašenja i zatvaranja takmičenja hteli smo odmah da idemo, ali smo opet dobili poziv od organizatora da ostanemo na ručku sa njima. Na pivu pre proglašenja Česi konačno upoznaju par srpskih orijentirki, kasnije ostaju i sa nama na ručku - a koliko čujem jedna od njih se sada dogovara sa Murkom o poseti Zlinu :)
Tako je to na Balkanu... U Srbiji se svi nadaju da će Česi početi masovnije da posećuju našu zemlju, mi Češku svakako hoćemo. Koliko već ovog jula u Olomoucu, doći će bar 20 srpskih orijentiraca i orijentirki...
